Ginekološka nega

U detinjstvu se prati rast devojčice. Promene su posebno izražene u pubertetu, kada se sa ginekološke strane pre svega obraća pažnja na razvoj maljavosti i grudi i na početak menstruiranja.

Hormoni osciluju tokom reproduktivnih doba žene, ali i na mesečnom nivou, što je osnova menstrualnog ciklusa.

Ciklus regulišu hormoni čije se vrednosti mogu izmeriti i ukazati na potrebu za nadoknadom ili suzbijanjem njihovog dejstva. To su polni hormoni (GnRH, LH, FSH, estrogen, progesteron, testosteron) i tiroidni hormoni, pre svega TSH i fT4.

Osteomuskularni sistem čine mišići i kosti. Iako to nije sasvim očigledno, gustina kostiju, a time i njihova čvrstina, zavisi od ženskih polnih hormona.

U detinjstvu se prati rast i razvoj devojčice, a u klimaksu i u senijumu (starijem dobu žene) posebno je važno obratiti pažnju na osteoporozu i sprečavati je.

Menstrualni ciklus počinje prvim danom krvarenja, a završava se početkom narednog krvarenja. Ima dve faze, folikularnu i sekretornu.

U folikularnoj fazi, pre svega pod dejstvom estrogena, rastu folikuli u kojima su pohranjene jajne ćelije. Najistaknutiji folikul puca i izbacuje jajnu ćeliju, a taj proces se zove ovulacija.

Preostali deo folikula pretvara se u žuto telo i luči progesteron, pod čijom regulacijom teče druga, sekretorna faza. Tada se unutrašnji sloj materice zadebljava kako bi mogao da primi eventualno oplođenu jajnu ćeliju, odnosno embrion.

Dojke čine mlečne žlezde okružene masnim ćelijama i vezivnim tkivom. Počinju da se razvijaju u pubertetu, a menjaju se tokom života, ciklusa i trudnoće.

Tokom života može doći i do zloćudne transformacije nekih ćelija. Zato se ženama savetuje da, pored samopregleda dojki u istoj fazi ciklusa, rade i mamografski skrining.

Od puberteta se razvijaju polni nagoni, i radi uživanja i radi reprodukcije. Devojčice je posebno važno educirati o pristanku na seksualni odnos, metodama kontracepcije i polno prenosivim infekcijama, uz osnaživanje sopstvenih potreba.

U starijem životnom dobu, zbog suvoće sluznice, uputno je koristiti lubrikante i preparate koji vlaže i regenerišu sluzokožu anogenitalnog trakta.

Ishrana u životu žene ne razlikuje se značajno od opštih preporuka. Važno je unositi optimalnu količinu mikro- i makronutrijenata, očuvati telesnu masu i sprečiti razvoj komplikacija, kao što su povišen krvni pritisak i šećerna bolest.

Ta stanja mogu dodatno otežati začeće, a potom i održavanje trudnoće, porođaj i postpartalni period.

Sport je važan i za telesno i za psihičko zdravlje. Devojčicama se od najranijeg doba mogu predložiti sportske aktivnosti, posebno aerobnog tipa, a rekreativno bavljenje sportom uputno je nastaviti tokom celog života.

U trudnoći i u starijem dobu savetuju se laka ili srednje intenzivna vežbanja, kao što su šetnja, joga i lagano plivanje. Kegelove vežbe posebno su važne za održavanje mišića karličnog dna.

Ginekološki aspekt zdravlja samo je jedan deo ukupnog blagostanja žene. Mnoge hronične bolesti mogu uticati na planiranje trudnoće i na samu trudnoću.

Zato je važno pristupiti multidisciplinarno i posmatrati zdravlje integrativno i individualno.

Ginekološki pregled je osnovni deo ginekološke evaluacije. Obuhvata pregled spoljašnjih polnih organa, zatim bimanuelni pregled i pregled pod spekulumom.

U fiziološkim stanjima pregled nije bolan, ali može biti neprijatan, pa se pacijentkinje, po savetu lekara i babice, upućuju u najpogodniji položaj za pregled ginekoloških organa.

Uputno je isprazniti bešiku pre pregleda, kako bi nalaz bio što pouzdaniji.

Ultrazvuk je neinvazivna metoda kojom se dobija slika unutrašnjih genitalnih organa. Slika nastaje odbijanjem ultrazvučnih talasa iz sonde o organe i omogućava uvid u različite tkivne strukture. Ultrazvuk je subjektivna metoda, ali je veoma važan za osnovnu dijagnostiku.

Pregled se može obaviti vaginalnom sondom, koja se uvodi kroz vaginu (ili kroz rektum kada prvi put nije dostupan), ili transabdominalnom sondom.

Dopler ultrazvučni pregled zasniva se na Doplerovom efektu i omogućava sagledavanje vaskularizacije, odnosno prokrvljenosti struktura u maloj karlici. Značajan je u trudnoći, ali i van nje, jer omogućava pravovremeno otkrivanje različitih patoloških stanja u ginekologiji.

Kolposkopija je metoda kojom se grlić materice posmatra pod velikim uveličanjem, na aparatu koji se zove kolposkop. Pregled traje nekoliko minuta i nije bolan.

Nakon postavljanja spekuluma uvodi se kolposkop, a grlić se posmatra pre i posle bojenja određenim rastvorima. Oni daju uvid u prisustvo neadekvatnih ćelija ili krvnih sudova.

Ultrazvuk dojki daje uvid u unutrašnju strukturu dojki. Može dati orijentacioni podatak, koji se dopunjuje mamografskim nalazom.

Pored toga, određene manje intervencije (punkcije, biopsije) mogu se raditi pod kontrolom ultrazvuka, u ambulantnom režimu i sterilnim uslovima.